TEBI….

Znamo li se mi?
Kako da ne,iz prethodnog zivota.Secas li se?
Igrali smo smo se,jos kao mali. Ti si mi prkosio,a ja sam trpela. Znao si sve,pogled me je odavao.
Vesto si cutao. Bili smo deca….
U ovom zivotu,ah…pretesko za objasniti. Volimo se kao odrasli,ali nije to ta nasa ljubav. Daleko smo.
Kilometrima. Nasli smo se,ali kasno. Mislih neces mariti za vreme. Pogresih. Kazes,sad je kasno za nas
Mozda imas pravo.
Svet je pun opasnih umova,ljudi sa predrasudama. Ne zivimo od ljudi,odrasti. Ljubav je sve sto nama treba.
Ne verujes mi. Razumem te. Imamo svoje male zivote. Sakri se pod oklop
Tamo je najsigurnije
Ne pustaj emocije napolje,ne,
Ne pokazuj da umes da volis. To ume da bude opasno po zivot. Jer to si TI!
Ja nikad necu umeti to. Jer volecu tebe i kada me ne bude

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

Odvedi me

Hajde da pobegnemo negde…. Daleko,od skrivenih pogleda,osudjivanja,ogovaranja….
Odvedi me. Pricaj ono sto zelim da cujem,lazi me da cemo ostariti zajedno,dokazi da postoji ta fatalna ljubav…
A onda idi…..ostavi me. Najjaca sam sama.
Naucio si me da se predam u potpunosti…ne tebi kao coveku,ljubavi da se prepustim.
Nisam ti ja za ljubav stvorena. Toliko dobro me poznajes,kao niko do sad,ali to jos nisi naucio….
Ne umem u dvoje,ne umem da se opustim,iako to toliko zelim…..imam toliko toga da ti kazem……nemiru moj.
Mrzim sebe,sto sam dopustila da se toliko priblizis,da vidis da i ja imam osecanja,koja sam vesto krila….veruj mi.
Hladna kao stena,pred tobom meka poput pamuka…. Ne verujem u zivote buduce
Jednom se zivi,a mi smo izabrali drugacije puteve.
Sve je protiv nas,a nemam snage za oboje…. Vreme da se rastaje…..
Do nekog slucajnog susreta,hajde da zivimo svoje zivote,i pretvaramo se da nam je super.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

BLA,BLA,BLA….

Kada je dan,od samog pocetka los,bolje se vratite u krevet,i prespavajte ga. Naravno ako ste u mogucnosti.
Eto krenem ja danas na posao,ne kasnim,ali volim da stignem ranije. Na putu do auta iskrivim zglob na nozi. Ne pitajte kako sam vozila,zene su cudo po pitanju bola. Naravno stignem pre vremena. U pokusaju da skuvam kafu,posto su me prekidali vise puta,skontam da nema secera,ooo neeeee. Ajd do komsinice pored po kasicicu secera,pa da nastavim. Ali tu istu kafu sam popila skroz hladnu nakon sat vremena,,jer musterija je na prvom mestu. Nema veze to sto ne vidim da kucam bez prve jutarnje kafe,al ajde….. Dan se nastavlja u velikom stilu,musterijama se osmehujem,dok trpim bol zgloba,ali bolje i to,nego da im objasnjavam sta mi je,pa onda krecu saveti,i nadri lekari,prirodni recepti,bla,bla,bla
Telefon ne radi,i kad se konacno popravi,shvatim da su me iskljucili,ma divota jedna 🙂
I tako sednem kafu bar da popijem na miru,kad dokoni ljudi salju poruke,
Oooooooo ko izmisli tehnologiju,bolje je bilo uz pomoc stapa i kanapa…..
Onda na sve to migrena,koja danima ne prolazi….
Bolje da sam prespavala dan 🙂

Објављено под Некатегоризовано | 3 коментара

RASTANAK

Kako poceti? Iz pocetka,kada je kraj….Kažu ljudi „Svaki rastanak boli.“ Još voše ako te povrede. Slomio si moj zid,gradjen godinama.Opasala sam se zidinama,da niko ne dopre do mene,a pred tobom bejah potpuno naga…dušu svoju otvorila…i?

Izdade me….znaš li koliko boli kada te povredi neko,kome potpuno veruješ?Sakupljam svoje parčiće svuda,tražim ih posvuda…a svi kod tebe ostaše…

Želela sam puno da ti pružim,a tražila sam tako malo….par toplih zagrljaja,šačicu toplih reči,mrvicu tvoje ljubavi….

Kada pomisliš na mene seti se moje omiljene pesme od Mike Antica…sve ti tamo lepo piše…

Više ne čitam poeziju,ne verujem u ljbav,to je za sanjare,ja to više nisam.

Nije nam bilo sudjeno….i prihvatam to…Zato odlazim.

Nisam ti ništa poklonila da me se setiš…ali ipak jesam…

Jedno malo srce,koje te iskreno volelo,a ti si ga slomio

Објављено под Некатегоризовано | 10 коментара

Voli me…ovakvu kakva jesam….

Voli i kad plačem,kada se smejem,kada se glupiram i ponašam kao dete….

Voli kad hodam bosa po kiši…samo me voli….

Објављено под Некатегоризовано | 13 коментара

Ne laži…..

Nisam ja mala,samo u duši….ne okolišaj,pucaj pravo u srce.

Rekoh ti davno,nisam stvorena da me neko voli,ti beše uporan da me ubediš u suprotno….sada izmičeš polako….lagano,misleći da ne primećujem.

Sve ja primetim,samo ne govorim na glas….

Teška sam,znam,već sam ti to objasnila,a ti me pusti da te zavolim….a lepo mi je bilo….okovana svojim zidinama….sada kada je teško,odlaziš polako…srećan ti put nevoljo….

Naučio si me da ne verujem nikome…na tome ti Hvala….

To sto si srušio,zazidaću ponovo…

Ne nadam se više….ni tebi,ni boljem….

Samo živim život….tražeći moj mir….

Tebe tamo nema,ti si Nemir…..u duši,srcu,glavi…

Објављено под Некатегоризовано | 17 коментара

Kuda posle nas?

Pitanje,podpitanje….često se zamislim….pomislim…kuda su prošle godine?

Koji vetar ih je odneo? Na koju stranu? Gde da idem da ih vratim?

I da uspem u tome,šta bih promenila? Par sitnica,ili sve?

Nismo se mi udaljili….ne,mi smo se razišli. Ako smo ikada i bili jedno,odavno to nismo. Nekako,ne čujno,bez koraka,sasvim tiho,nestade sve izmedju nas.

Fališ mi,ponekad samo. Ljubav u očima,davno ti se izgubila. Vidim sve….iako misliš drugačije. Nisam klinka kojom si manipulisao,ne više.

Ne žalim,ni za godinama,koje sam ti poklonila,nizačim ne žalim.

Samo mi je postalo sve jedno. Kažu da je to najgore,praznina u meni,beskrajna….

Ne osećam ništa kada me dotakneš,ne strepim od tvog pogleda,ne dotiču me više ni tvoje uvrede….čak ni to….

Ono što smo mi imali,želeli su svi,

Ovo što sada imamo,ne želim nikome…..

Bila sam samo tvoja,sada sa

Ničija Ja….

Објављено под Некатегоризовано | 2 коментара